Franš, to je simbolički korzo Beograda, prvorazredno mesto društvenog života, to je mesto na kome se pokazuje nova garderoba, nova ljubav, sklapaju poslovi i slave rodjendani. To su stepenice i raskošna bašta, to su lampe i topla atmosfera, to su paravani sa pampurima koji su označili onolika pomirenja i raskide, političke pobede, velike poslove i knjižice sa svim peticama.
Franš, to su naočari svih dioptrija za one koji ne vide dobro, to je ćebence da se ogrnemo u bašti kada duva, to su mentol bombone na izlasku i ruže za svaku damu, petkom i subotom. To su pokloni za one koji slave rodjendane i ljubazni konobari koji pevaju rodjendanske pesme, to su kišobrani u boji ako napolju pljušti, to su novine na poklon i Hulio, Eros, Aznavur, Nora Džons i lagani džez za ručak.
To je četrdeset i pet vrsta salata i mala gurmanska pljeskavica, to su jelovnici za dame i jelovnici za gospodu, to su pohovane paprike punjene sirom, to su domaće njoke i najbolja vina, to su vruće lepinje iz sopstvene pekare i kolači iz domaće poslastičarnice. To je mesto na koje se vraćaju i oni koji su otišli daleko, to su i legendarni konobari. To je onaj osećaj da ste uvek dobrodošli i da će za vas uvek biti stola. Franš, to je romantika i isčekivanje, večernji sfumato i podnevna svetkovina, to je svih ovih godina bilo jedno od retkih mesta u Beogradu na koje su devojke mogle da izadju same, a da se uvek osećaju lagodno.
